Glavna Tesla - čarobnjak i genije

Tesla - čarobnjak i genije

0 / 0
Koliko vam se sviđa ova knjiga?
Kakav je kvalitet fajla?
Preuzmite knjigu radi procene kvaliteta
Kakav je kvalitet preuzetih fajlova?
Godina:
2005
Izdavač:
Zlaja
Jezik:
serbian
Strane:
151
ISBN 10:
8684737296
ISBN 13:
9788684737290
Fajl:
PDF, 2,50 MB
Preuzeti (pdf, 2,50 MB)

Možda će vas zanimati Powered by Rec2Me

 

Najčešći pojmovi

 
0 comments
 

To post a review, please sign in or sign up
Možete napisati recenziju za knjigu i podeliti svoje mišljenje. Ostale čitaoce će uvek zanimati vaše mišljenje o knjigama koje ste pročitali. Bez obzira da li vam se knjiga svidela ili ne, ako iskreno i detaljno izložite svoje misli, ljudi će pronaći nove knjige koje im odgovaraju.
Samostalna izdavačka
agencija „Zlaja"

Aleksandar Milinković

TESLA - ČAROBNJAK
I GENIJE

BEOGRAD
2005. GODINE

Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija
Držao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina
Verovaoje da ništa ne znamo o prirodi elektriciteta
Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi
duše. Stvorio je najmoćnija oružja i predviđao da će ih
umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi
postojala bez Teslinih patenata, kao što ni svet neće
imati budućnost ako ne ovlada „Teslinim energijama".
Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je umro!

Izdavač:
Samostalna izdavačka agencija „Zlaja"

Za izdavača:
Zlatomir Krstić
Autor:
Aleksandar Milinković
Urednik
Aleksandra Bucalovic
Likovna i tehnička priprema:
Savo Katalina
Štampa:
KONA - Sopot
Plasman:
011/684 - 4 1 0
063/26 20 30
Ti raž:
500
© Autorska prava: Aleksandar Milinković. Prava korišćenja autorskog dela autora, 2005: Izdavačka agencija „Zlaja". Nijedan deo ili
celina ove knjige ne može se koristiti bez pismene saglasnosti Autora i Izdavača. Biblioteka „Tajne", © copvright, 2005. A. Milinković

SADRŽAJ
ŽIVOT
RAD - GENIJE 1 ČAROBNJAK
MOĆ KONTROLE UMA
VREMENSKI TUNEL
NEVIDLJIVI BROD
NEMA PILOTA U AVIONU
GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA
TESLA 1 MARSOVCI
OKEANI ENERGIJE
DUŠA JE ELEKTRIČNA POJAVA
ŽIVOT JE ELEKTRIČNI TOK
TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO
NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI
„NIJE VAŽNO, ALI PREPISUJTE"
EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM
TESLIN RAZVOJ AMERIČKE ARMIJE
SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA
„SMEHOTRES" I „ANTENA" ZA NAFTU
TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE
TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA
TESLINE VIZIJE
TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA
BOG ILI ENERGIJA DUHA
PRIKRADANJE NLO-A
TESLA LECI STRUJOM
PURPURNA PLOČA
TESLA MEĐU SRBIMA
ČUVAR KOSMIČKOG PEČATA
DEDIN PARADOKS
TESLINI „MALI" PROJEKTI
TESLA U UMETNOSTI
POGLED U NAŠE DOBA
TAKO JE GOVORIO...

11
12
20
23
24
25
26
30
31
31
33
34
37
49
53
59
6; 6
70
71
73
76
78
78
81
89
91
93
97
101
103
1 14
115
121
130
141

Važniji datumi iz života i rada
Najvažniji dan

150
151

ZAŠTO JE TESLA ZABORAVLJEN?
Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko
je i bio i koliko je značio Teslin doprinos nauci. Glavni
razlog je možda u činjenici da je bio očajan biznismen. Edison, koji je bio samo delić Teslinog pronalazačkog genija, ali sjajan poslovan čovek, danas se
smatra jednim od najuglednijih američldh naučnika
kao što je i kompanija koju je on osnovao, General
Electric. I kao čovek i kao pronalazač, Tesla je zaslužio
daleko više, ne samo zbog naučnog dela i otkrića koje
je ostavio za sobom, već, više od toga, za trasu koju je
postavio ispred sebe za mnoga otkrića koja tek treba
da dođu. Zbog toga nam se čini da je nužno što češće
ponavljati i ono, bar ključno, što je Tesla već ostvario
i omogućio svet u kome danas živimo:
* Pronašao je motor za naizmeničnu struju i transformator (Pomislite samo na sve motorne uređaje
koji rade u vašoj kući)
* Pronašao je trofazni elektricitet i doprineo da se
naizmenična struja kao osnova elektro sistema distribucije koristi svuda u svetu
* Njegov transformator visokog napona je omo
gućio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske
slike, odnosno slike na monitorima kompjutera
* Pronašao je radio (Odlukom američkog Vrhov
nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna
prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...
Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bilo ničega što zahteva električnu pogonsku energiju.

Krštenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine
u pravoslavnoj crkvi u Gospiću

10

ŽIVOT
Nikola Tesla je rođen 10.7.1856. u
Smiljanu, u Lici, tada u austrougarskom carstvu. Njegov otac Milutin, bio
je pravoslavni sveštenik. Majka Duka, bila je
poreklom iz svešteničke porodice, nepismena,
pametna i plemenita žena. Nikola je osnovnu školu
završio u Smiljanu, nižu realnu gimnaziju u Gospiću, a višu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka pronalazaštvu. Dosta
je čitao, provodeći mnoge časove u očevoj biblioteci.
Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomišljao je
da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta želja će mu
se i ostvariti. Nakon mature vratio se kući i oboleo
od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi
u Grac da studira elektrotehniku. Radio je preterano, od 3 časa do 22 časa, i već prve godine, položio
je sve ispite sa najvišom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju
od Matice srpske, koju nije dobio. Napušta studije u
Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje
nije nikad završio. Zapošljava se u Telegrafskom zavodu u Budimpešti, i posle godinu dana 1883. godine
prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz.
Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedište
kompanije lično kod Edisona u njegovu laboratoriju
da se bavi pronalazačkim radom. U Njujork stiže
1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u
oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno
magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naizmeničnu struju, transformator visokofrekventne
struje, bežični prenos radio-talasa itd. Zbog nesla11

ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja će finansirati gradnju prve
električne centrale na naizmeničnu struju na
Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata
smatra se, uz Faradeja, najvećim pronalazačem u
istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T)
RAD - Genije i čarobnjak
Veličinu Teslinog dela možda najbolje
ilustruje činjenica da se na mnogim njegovim projektima radi i danas. Zbog toga, i
ovom knjigom, uporno ponavljamo priču o čoveku i
jednom od najvećih pronalazača u istoriji
čovečanstva čije su ime i ostvarenja namerno i
sistematski potiskivani u zaborav. Želimo da dokažemo da se još uvek pomno istražuje gde je zapisao i šta je Tesla rekao o nekim od onih problema koji tek sada zaokupljaju „dobre" i „loše" momke našeg
doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje
o bežičnom prenosu energije, o energiji vakuma, kosmičkim energetskim paketima, o brzinama većim od
svetlosti ili da provere zašto se u bitnim stvarima nije
slagao sa Ajnštajnom? Druge, da bi se domogli njegovog famoznog „tajnog oružja", „zaštitnog omotača" ili onih projekata o kojima je Tesla za života govorio da mogu da postanu moć koja bi čoveka postavila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skrenuti pažnju i na značaj arhive Nikole Tesle, najvećim
delom smeštene u Muzej u Beogradu. U ovom
skučenom prostoru, inače lepe i stamene zgrade,
smešteno je sve što dokazuje Teslinu naučnu i pronalazačku genijalnost.. Tu, međutim, nije početak i kraj
12

svega što je Tesla govorio i stvarao?
Simbolično, možda je baš ovde razmeđe između
dva sveta, dva različita stava o Tesli. Prvi, koji ilustruje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u
kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi,
kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz čarobne lampe, uspeo da izađe iz boce i svojim moćima
ostane živo prisutan u naučnoj javnosti. Jedni uveravaju da je Teslino
vreme prošlo i da ga
treba ostaviti da
počiva u miru. Drugi
u njemu vide proroka
i naučnika sledećeg
milenijuma koji je u
svoje vreme ozbiljno
preuranio, kao što je i
sam
govorio
u
planovima
za
istraživanja na Long
Ajlendu.
Muzej i danas izgleda
isto kao i 1952.
godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina zaostavština. Pa ipak, još uvek nisu dovršene priče o tome šta se događalo sa njegovim dokumentima i
uređajima u tih devet godina između Njujorka i Beograda, između 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sava Kosanović, Teslin nećak, dopratio u Beograd svu Teslinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno temeljno pročešljan, prečišćen i kopiran. Sada, zahvaljujući nekim našim prethodnim istraživanjima, znamo
da se to zaista dogodilo. Posle knjige Džona O'Nila
13

„Nenadmašni genije" i Margaret Čejni „Tesla, čovek
van vremena", pa i našim skromnim doprinosom („Teslino tajno oružje", „Pronalazač za treći milenijum" i
„Tesla - dosije FBI") konačno je dokazano da se dobar
deo Tesline dokumentacije još uvek nalazi u nekim
tajnim arhivama američke, ruske i kanadske vlade.
Kada se tome doda i činjenica da više od polovine dokumenta u Teslinom muzeju u Beogradu još uvek nije
naučno istraženo, manje je neobično što se i pola
veka posle njegove smrti od Tesle i dalje očekuju
krupna naučna otkrića.
Nada naučnika, a posebno vojnih stručnjaka, da
se u Teslinim dokumentima još kriju velike tajne, nije jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na
primer, a prema izvodu iz naše ranije knjige („Tesla
- dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateške i svemirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF),
upućeno je FBI-aju pismo sledeće sadržine:
„Predmet: Dokumenta pronađena posle smrti Nikole Tesle
Prema našem saznanju FBI je verovatno u posedu
više dokumenata pronađenih posle smrti Nikole Tesle, 1943.
Nikola Tesla je bio briljantan elektroinženjer (Teslin transformator, n.pr) i pionir u različitim aspektima prenosa električne enrgije.
Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadrži osnovne principe koji bi bili od ogromnog
značaja za neka tekuća istraživanja u okviru DOD-a
(Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo
da imamo uvid u ta dokumenta.
S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraživača
14

koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog
dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objašnjenja, molim
da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417.
Alen Meklaren"
U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema
raspoloživom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahtevao da mu se stave na uvid i različiti drugi delovi
Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve
vladine institucije, nema naznaka šta je to što je toliko interesovalo stručnjake USAF-a.
U čitavom nizu mogućih odgovora Tesla je posebno privlačio pažnju zbog tri projekta iz perioda kada je bio na vrhuncu svog stvaralaštva, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka.
Prvo, tokom eksperimenata sa bežičnim prenosom
električne energije, u Kolorado Springsu, 1899, Tesla je uspeo da stvori veštačku kuglastu munju, veličine loptice za golf. Prema kasnijim istraživačima,
u tom okviru bi danas trebalo tražiti rešenje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju.
Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i
kontroliše elektroprocese u tzv. „Šumanovoj šupljini", prostoru između Zemlje i jonosfere. Pokazalo se
da je baš taj prostor naročito značajan za nosioce
čuvenog projekta „Harfa". Kasnije se govorilo da je
Bogdan Subašić, šef odseka Odbrambene obaveštajne agencije SAD, došao do podataka da su u Teslinom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati
radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi
kontrole naelektrisanih čestica u gornjim slojevima
atmosfere. Međutim, Rusi su tada bili brži pa su od
jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za
15

Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih budućih
projekata

16

ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), navodno, širom sveta mogu se registrovati neobične
emisije na frekvencijama od četiri do 26 ciklusa u sekundi. Vazdušna špijunaža Pentagona je potvrdila da
su izvori emisija raspoređeni u oblasti Lutve, Kijeva i
Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali
džinovski stojeći talas dužine oko 1.600 km (1000
milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas
samo nagađa.
Treće, Tesla je više puta, u šali (sa Mark Tvenom,
na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese
na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), demonstrirao raznovrsne mogućnosti primene svog
oscilatora. Taj uređaj je mogao da izazove vibracije
tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na primer, da bi podešavanjem oscilatora na nivo prirodne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao
da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolovi. Međutim, takav oscilator je mogao da ima i sasvim različitu svrhu i otuda nije čudno što ga jedan
od autora pisama koja su završila u arhivi FBI-a
smatra osnovom za tzv. „zrake smrti" ili Teslin ,,vazdušni štit".
Na žalost, sada već izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignuća vremenom potpuno
prešla u posed vrlo sumnjivih istraživača. Možemo
samo da nagađamo da li je to posledica nečijeg
znanja i upornosti koja im je pomogla da iščitaju Tesline zapise između redova ili su, o čemu je i Tesla
govorio, uspeli da uoče tajne veze između Teslinih
patenata i da ih, kao kocke za mozaik, slože u potpuno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi
da nastane i „oružje za uništavanje na daljinu". Te17

sla se, doduše, nadao da se tako nešto nikada neće
dogoditi:
„Smatram da je nemoguće da drugi prisvoje novo
načelo pošto se u njegovom sastavu nalazi preko 50
pronalazaka" (u pismu sestriću, Nikoli Kosanoviću,
27. februara 1941.).
Od O Nila, 1943, do Margaret Čejni, 1981, veliki
je broj istraživača i pisaca koji je znao da Huverov
biro zna šta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa
i gde se oni danas nalaze. Zapravo, čitava arhiva je
beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skrivaju suštinski Teslini projekti. Oni su takve prirode
da sobom nose, mimo naučnih, nesagledive političke i ekonomske posledice. Možete li da zamislite
bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od sutra zatvore sve elektrane i drugi, veštački energetski
izvori - samo zato što je neki „manijak" smislio da
sve to može jeftinije, odnosno džabe!?
Zbog čega bi, otuda, svi ovi napori da se dođe do
novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu
važnost? Nama lično može biti potpuno svejedno
da li će od sutra nestati Soni, Tošiba ili Kavasaki i da
li će čitav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim
vrednostima. Međutim, ako neko doista ostvaruje
sve što su Teslini projekti posredno ili neposredno
mogli da ponude - a najvećim delom su primenljivi
i u vojnoj industriji - onda je šali došao kraj. Kada
bi se ispunio samo deo njegovih „proročanstava" potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti,
ovladavanje ogromnim količinama slobodne energije u prostoru, na primer - i ako bi se to našlo u rukama samo jedne ili male grupe zemalja, konačno
bi smo dobili „velikog brata", a Orvelova vizija naj18

Mark Tven pomaže u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji

zad bi stekla svoj završni izgled.
Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjašnjena. Ko
se, na primer, nalazio iza „Projekta Tesla"? Kako
je Tesla skrivao svoje planove za „zrake smrti" i
kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi
projekat „zaštitnog omotača"? Ko i kako je uspeo
da ponovi Tesline eksperimente sa „kuglastim
munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zašto je
knjiga Margaret Storm, „Povratak goluba", naprasno nestala iz knjižara, kao što se i autoru posle
toga izgubio svaki trag? Da li je postojao „Teslin
set", uređaj za interplanetarne komunikacije koji
se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjavljenih delova O'Nilove knjige?
Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog životnog
puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a
neophodno je i nedvosmisleno potvrđivati, uprkos
svim brojnim pokušajima da se dokaže drugačije,
19

da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz
stručnih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz
enciklopedija kao što je „Britanika", iz Tesline lične
izjave i konačno, iz njegove krštenice, zavedene u
pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u
Gospiću.
MOĆ KONTROLE UMA

Mnoge zastrašujuće priče o mogućnostima CIA,
FBI, bivšeg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomoć
tajnih tehnologija kontrolišu ljudsko ponašanje,
proističu iz Tesline „bezazlene" ideje o kojoj je
govorio u poznijim godinama - da je moguće
napraviti projektor misli. Istorija mehanizma
kontrole uma počela je od trenutka kada je CIA
započela rad na čuvenom projektu „Pandora".
Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraživanje
uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zračenja
na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na
početku bio dr Ros Edi.
Njegova istraživanja na Institutu za ispitivanja
mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su
da je moguće kontrolisati ljudsko ponašanje i reakcije uz pomoć elektromagnetske (EM) radijacije. Za
ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije
prolaze kroz koru mozga, inače veoma otpornu na
EM zračenja niskog nivoa. To praktično znači da će
EM talasi sa podešenom frekvencijom odlično
poslužiti za prenos signala i poruka do mozga, na
sličan način kao što su radio-signali prilagođeni da
prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.
Delovanje ELF tehnologijom može da se usmeri i
na čitave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju
20

„podobno" ponašanje. U preduzećima ili agencijama sistem se razmešta po svim prostorijama, tako
da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slično zgradama lociranim na izvorima štetnih zračenja. Jedan
od stručnjaka za parapsihološke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beču, Minhenu, Ženevi - poznat samo pod pseudonimom Raša - lično je pratio
neke eksperimente američke vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponašanjem. Njegova
priča potvrđuje frapantnu bezobzirnost u radu sa
ljudskim „materijalom".
„Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji
saraduju u projektima NATO za VND (viđenje na
daljinu). U jednom od njih učestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slične modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila
21

da u slučajevima kada se postigne potpuno fizičko
razdvajanje, kao u čuvenom „filadelfijskom eksperimentu", to može da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju šta se događa kada se
vratite sa takvog putovanja, jer time oštećujete
elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme
gubite pamćenje. Kada sam im rekao kakvu štetu
takav proces može da nanese centralnom nervnom
sistemu (imate utisak kao da su uključeni svi
automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju
kako takvo oštećenje može da se popravi, rekli su
mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju
sveta!"
Nedavno je objavljena knjiga Džima Nabela, „Viđenje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za
koga radi i pod čijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se
sva istraživanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti,
pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdžiniji.
To pomalo plaši i podseća na neke eksperimente
CIA sa LSD, pre 40 godina. Međutim, izgleda da se
od toga odustalo i da se sada primenjuju drugačije
metode. „Tačno je", kaže Raša, „da postoji način da
22

se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim
sredstvom, ali najbolje pomoćno sredstvo za razvoj
ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako što oba
uha stimuli-šu sa dva različita izvora muzike i
podstiču bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, što
postepeno aktivira i one delove mozga koji se u
svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.
Poznato mi je da je polovina ljudi koji su
učestvovali u ovim eksperimentima, a bili su
potpuno neobučeni i nepripremljeni, doživela
ozbiljne mentalne poremećaje, jer u vojsci i sličnim
tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu činjenicu
da ovakve „igre" po pravilu vode ka promenama
stanja svesti, nešto slično psihodeličnim iskustvu, ali
bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na
jednostavan način može proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu čela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronađete pravu tačku to će vas naterati da kinete".
VREMENSKI TUNEL

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom događaju, sledeći rezultate ostvarene u
„Projektu duga", od 1963. su započeli
radovi na stvaranju vremenskog tunela,
koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad
kroz vreme. Njegova priča dalje liči na naučnu
fantastiku.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom „Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve
do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno bio uključen u realizaciju „Montouka", tvrde da
23

je već tad bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća, samo u stanju izmenjene svesti.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju, takođe došli do 2011. kao granične godine.
Jedno italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budućnost moguće samo do
2011. godine.
NEVIDLJIVI BROD

Ono što, navodno, nije pošlo za rukom
Tesli i Ajnštajnu u „Filadelfijskom",
eksperimentu", uspelo je kompaniji
„Vosper Tornikroft" iz Sautemptona,
Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju
dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - već
„viđenom" u Buđanovcima.

Najbrži, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimično je korišćena
Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila)

24

Tesla 1885. godine

NEMA PILOTA U AVIONU
U Teslinim dokumentima nalazi se i
njegov opis bespilotnih letelica, koje
su vojske velikih sila usavršile mnogo
godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije
dalje odmakao u svojim zamislima, je taj što za
većinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuće
lake i jake materijale.
O bespilotnim letelicama Tesla piše:
- Na izvestan nesavršen način mogućno je, pomoću današnjih radio-električnih uređaja, odbaciti avion, primorati ga da leti približno jednim određenim
pravcem i da izvrši izvesne radnje na daljini od više
stotina milja. Mašinom ove vrste, može se upravlja25

ti na više načina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona
može pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada proučavanju te stvari i pronašao sam
sredstva kojima se na lak način mogu postići ova i
još veća čudesa.
GOSPODAR MUNJA I GROMOVA

O Teslinim istraživanjima u Kolorado Springsu još
uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom
svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naučnici poželeli da imaju. Istina se
verovatno nikada neće saznati. Svojim asistentima
se nije poveravao, a sve drugo što je ostalo nezabeleženo u dnevniku, ostalo je sačuvano u njegovom
nepogrešivom pamćenju.
Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznačajnijih eksperimenata, u Kolorado
Springsu oko 100 kilometara južno od Denvera, danas je sedište nekoliko kompanija koje se bave optičkim inženjeringom i naravno, NORAD, američka
komanda protivvazdušne odbrane, koja je smeštena u utrobi
planine Čejen.
Ono što se događalo u Teslinoj laboratoriji
u Kolorado Springsu i danas
zanima naučnike
širom sveta.

Ljudi koji su imali prilike da posmatraju šta se događa na vrhu drvene građevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, pričali su kako su na
sve strane skakale varnice, čak i do njihovih nogu i
prolazile kroz njihove cipele! Jednom dečaku se dogodilo da varnica iskoči iz hidranta na ulici u gradu
i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji
je držao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlošču. Niko,
međutim, nije znao da je čovek u laboratoriji tek samo podešavao aparate, da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najvećih eksperimenata
svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta,
postavljenje do sada neprevaziđen rekord: najveća
munja koju je čovek stvorio, dužine oko 40 metara.
Teslina želja bila je da proizvede električni impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je
tlo odličan provodnik. Očekivao je da bi struja
usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao
radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas
stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao što se vodeni talas odbija ka izvoru kada
naiđe na prepreku.
Slično je učinjeno 1950. godine, sedam godina
posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upućeni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj način je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u prečniku, prava igra.
Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao.
Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni
27

haker, „odvrne" transformator do kraja i vidi šta će
se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku.
„Taj dan nikad neću zaboraviti", pisao je Tesla kasnije.
„Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeđena direktna veza sa elektranom. Tesla je izašao napolje
da bi pratio promene, na cipelama je imao osam
centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao
znak svom pomoćniku Kolmanu Situ, da uključi
transformator. Svi vraćeni talasi su jedan za drugim
dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje praveći
munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara
počela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se čula i u obližnjem gradu koji je udaljen čak
40 kilometara. Kada je nastala tišina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zašto su ga prekinuli
usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je
upravo njegov eksperiment kriv što u gradu ne gori
nijedna sijalica.
Ova priča je pre neku godinu nekako stigla i na jedan od redovnih godišnjih skupova američkih hakera (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvorene i strogo čuvane kompjuterske baze podataka Pentagon, CIA i slično) i toliko ih oduševila da su ga
uskoro i bez rezerve proglasili najvećim hakerom u
istoriji. U obrazloženju je, između ostalog pisalo:
„Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali
još nismo čuli da neko postavi svetski rekord u proizvodnji munja i čitav grad ostavi bez struje - da bi
video šta će se dogoditi." „Klinci" su, ipak, znali da
je Tesla hteo i učinio više od toga, nešto što niko pre
28

Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko
godina u Americi je proglašen za najvećeg hakera svih vremena

njega nije uradio.
Priča je stara ravno sto godina i možda bi danas
Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan
film - baš sa „sjajem" i drugim efektima. No, hakerima je nešto sasvim drugo palo na pamet. Šta ako
je danas nekom pošlo za rukom da dalje razvije Teslin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo
da proizvede veštačke munje već i da talase usmerava u određenom cilju? U kompjuterskom svetu, to
bi značilo da je neko stekao praktično nenadmašnu
i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala
i daleko ozbiljnije posledice.
Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera,
mikročipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti.
Ukoliko bi jača struja probila kroz njihov izolacioni
sloj, čip bi bio nepopravljivo uništen. Takva opa29

snost stalno kruži oko kompjutera u obliku statičkog elektriciteta, čiji je naboj između 20 i 50 hiljada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem,
pa se tako suvišna struja, kao u slivnik, šalje u tlo.
Ali, ako bi neko, kao što je uspelo Tesli, učinio da tlo
u okolini kompjutera postane izvor elektromagnetskih talasa? Struja bi se putem za odvod statičkog
elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj.
Možda kraj nekog sistema „Rata zvezda" ili kraj tek
započetog teledirigovanog načina ratovanja u svetu, ali svakako početak nove priče o Tesli.
TESLA I MARSOVCI

Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio
jedan od prvih i najdužih Teslinih snova. Maštao je,
da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim
civilizacijama. Pre više od sto godina, 1899. tvrdio
je: da je primio neke „inteligentne" radio-poruke iz
vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da
„marsovci statistički postoje". Još davne 1893. godine, je napravio nacrt svemirskog broda na električni
pogon.
Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za
ozbiljno. Ali od 1997. počeo je da leti i prvi avion sa
do sada delimično ugrađenom Teslinom idejom. Taj
avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad
našim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju,
B-2, vredan koliko i četiri njegove težine u zlatu. To
je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo
aerodinamički uzgon već i fenomen elektromagnetne gravitacije.
Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko30

ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski električni
potencijal, da bi u budućnosti bio potpuno zamenjen klasični pogonski sistem aviona. Tek tada ostvariće se Teslina ideja o električnom avionu - kakav je
i prvi Teslin „kosmički brod".
OKEANI ENERGIJE

Tesla je pošao od stanovišta da se sav
prenos sile u kosmosu odvija isključivo
bežičnim putem, jer osnovna sila je
gravitacija i ne postoje antene između
Sunca i Zemlje. Energija zračenja (radijantna energija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva atmosfere i same stratosfere, koje je moguće hvatati
specijalnim antenama i konvertovati u običan elektricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja
neprestano rotira i puni atmosferu električnom energijom, na isti način na koji to čini i običan elektrogenerator. Pred kraj života Tesla je odricao neophodnost proizvođenja generatora uopšte i govorio o
tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da treba samo istaći antene koje bi tu energiju hvatale.
Tesla ne samo da nije bio shvaćen u svom vremenu,
već je pitanje da li i naše vreme razume njegovu naučnu inspiraciju.
DUŠA JE ELEKTRIČNA POJAVA

Tesla nikada nije ni pokušao da zasnuje
neku svoju naučnu teoriju. Verovao je da
svima koristiti više ako svo vreme bude
koristio na otkrića i pronalaske. Ako i
postoje elementi naučne teorije u njegovom radu,
smatrao je da će ljudi čiji je način mišljenja identičan
31

Teslino električno kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal
Experimenter iz novembra 1919. godine

njegovom razumeti šta je hteo da saopšti čovečanstvu. „Radim za budućnost", govorio je, ,,i savremenici me neće razumeti, ali jednoga dana prevladace
naučni zakoni prirode čije sam tajne otkrio i sve će
se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve će se promeniti.
Nastupiće nova era čovečanske mudrosti, ćije će
glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po
32

volji naučnika. Ljudska svest pomeriće granice života i biće mo
guće razgovarati sa dušama umrlih odvojenim od tela. Ova sa
znanja dodatno će pomeriti naše
shvatanje o razlici života i smrti".
Jer, kako kaže Tesla, prema saznanju engleskih fizičara Kruksa i
^
Olivera Lodža, duša je emanacija
Vilijam Kruks,
elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija
ručuje se energija jednaka masi
posvećena Tesli
od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi
na vagi, trenutno. Duša je električna pojava koja se
može kontrolisati i čije se sve reakcije mogu
predvideti. Jer, čovek je automat kosmičkih sila.
ŽIVOT JE ELEKTRIČNI TOK
U očuvanju životnog sistema bez vremenskog ograničenja. Svaki čovek treba da bude u stanju da se u toku samo
jednog svog života, potpuno razvije
kao duhovno biće. Teslina nauka, potpuno suprotna
od relativističke teorije Ajnštajna i kvantne mehanike Nilsa Bora, omogućava da se desi čudo moderne
tehnologije i naučnog mišljenja - voljno biranje
predmeta koji će nastajati iz energetskog sloja etarskih pojava. Drugim recima, moć preobražaja materije je u pravom odnosu vremena i prostora koji moraju da se odrede i prema ljudskoj duši. Nema fizike
bez duševnosti i duhovnosti, kao što nema ni čoveka bez električnih događaja koje je Tesla tako dobro
poznavao. Čitav život čoveka je samo električni tok.
kaže Tesla, a njegova duševnost - to je svetlost.
33

TESLA IZAZVAO
TUNGUSKU EKSPLOZIJU
Da li je rešena jedna od poslednjih
zagonetki prošlog veka?
O Teslinom tajnom oružju ili „zracima
smrti" već godinama bruje i novine i knjige i laici i
stručnjaci. Istina je da se o takvim Teslinim radovima još uvek malo zna - i mnogo šuška. Ne zna
se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zracima. Međutim, postoji priča po kojoj je Tesla, jedne
noći, 1908, pokušao da ih iskoristi, doduše ne zbog
ubistva.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokušaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je
obavestio ekspediciju da će pokušati da sa njima nekako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabeleže
sve što se bude dogodilo u dogovoreno vreme.
U noći 30. juna, u pratnji saradnika Džordža
Šerfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio
zračni top preko Atlantika ka mestu na Arktiku,
nešto zapadnije od proračunatog položaja Pirijeve
ekspedicije.
Sutradan, počeo je pažljivo da prati sve izveštaje
o ekspediciji, očekujući da će biti pomenut i neobičan događaj, ali od „čuda" ni pomena. Tesla se već
pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snažnoj
eksploziji u Tunguziji, u bespućima istočnog Sibira.
Uništena je ogromna površina šuma, oko četrdeset hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eksplozija koja se čula na preko 1.000 kilometara, bila
je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po grubom proračunu, to je za oko hiljadu puta veća snaga
od eksplozije koja je uništila Hirošimu. Gotovo
34

čitav svet je video šta se dogodilo. Jedan seljak je
kasnije ispričao istraživačima da se sa obe ruke čvrsto držao za plug jer je naišao tako snažan i topao
vetar da se plašio da će ga odneti. On se nalazio oko
220 kilometar daleko od epicentra. Međutim, čak
640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka
voz na liniji trans-sibirske železnice. Potres su zabeležili seizmografi u Londonu i Vašingtonu, a svetlost
ekplozije osvetlila je nebo čitave Evrope. Zabeleženo je da su tokom dve noći svetla bila tako jasna da su se mogle čitati novine. Pošto je tek dvadesetak godina kasnije, 1927, jedan naučni tim prvi
put došao na lice mesta da eventualno utvrdi
uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez
konačnog odgovora.
Prvi je na mesto
događaja došao sovjetski naučnik, profesor, Leonid Kalik.
Kasnije, 1946, vodeći
sovjetski akademik,
Aleksandar Kazancev,
Navodna putanja zraka koji je Tesla
emitovao svojim uvećavajućim
zaključio je da se ovde
transmiterom sa Long Ajlenda
dogodila
atomska
prema Tunguziji
eksplozija, na oko dva
ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog
NLO objekta. Potom je, 1958, istraživanje započeo još
jedan eminentan sovjetski naučnik, profesor Aleksej
Zolotov. I on je konačno ostao na teoriji o NLO-ima i
zakleo se da se neće obrijati dok ne obezbedi valjane
dokaze. Na žalost, oktobra 1995, kada mu je brada
prešla preko pojasa, Zolotova je
35

ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila božija opomena. U međuvremenu, 1976,
Kazancevje došao do 1.5 kg teškog komada metalne,
srebrnkaste legure, pronađene na obalama sibirske
reke Vaška. „Neobična legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne može napraviti sa nama poznatom tehnologijom", pisao je Kazancev.
Danas je i dalje je u opticaju zvanično tumačenje
da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronađen krater na mestu
sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih
objekata.
Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Godinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izložbi
u Medison skver gardenu, Tesla je uspešno demonstrirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip
je koristio mali brod, ali je isto mogao da učini i sa
podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i ministarstvu rata SAD, tvrdeći da bi njegova torpeda
mogla da unište špansku armadu i okončaju rat sa
Španijom za jedno popodne. Nisu ga, međutim,
shvatili ozbiljno.
Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme
proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj
priči, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom
da se Tesla oženi njegovom ćerkom. Naravno, od
dogovora nije bilo ništa, a njihova sardnja će se ipak
nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina
kasnije.
Pričalo se takođe, da je Tesla ipak uspeo da dođe
do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naišao je
na razumevanje Nemačke pomorske komande. Ovo36

ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske
turbine, koje je admiral fon Tirpic uspešno upotrebio
za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje
saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemcima bio je Teslin jedini izvor prihoda. Početkom I
Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je strahovao da bi mogao biti proglašen izdajnikom.
Snaga tunguske eksplozije
* Dogodila se 30. juna 1908
* Moć eksplozije bila je oko 1.000 puta veća od
moći bombe nad Hirošimom
* Crveni oblak na 50 km iznad mesta događaja video se nad čitavom Evropom
* U krugu od 50 km napravljena je potpuna pustoš
* Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao
da sprži odeću ili izložene delove tela
* Na 220 km od epicentra snaga talasa još uvek je
bila jednaka snazi orkana
* Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa
šina
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
Poneki mornar ostane bez lađe, ali bez
pamćenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh
Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz
vreme, jednim od preživelih mornara sa
razarača „Eldridž"

Šest decenija posle eksperimenta, koji još nije
odložen u arhivu, Bielek nam priča: „Brod kao da je
utonuo u san. Rekli su nam da u slučaju neobičnih
37

U.S.S. Elđridž (Eldridge), brod sa kojim je obavljen „filadelfijski
eksperiment"

događaja sami donesemo odluku. Obala je bila još
blizu i mislili smo daje najbolje da skočimo u vodu.
Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto
u vodi, našao sam se u bolničkom krevetu. Najgore
je, međutim, tek došlo. Od ljudi koji su mi prišli, saznao sam da se nalazim u - 1983. godini! „
Bielekovu ispovest je teško shvatiti ozbiljno. Pa
ipak, čovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze
da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kaže da
je vremenskim tunelima krstario kao da je u tramvaju, i sam, iskreno, priznaje: „Moja priča je, zaista,
bizarna i verujem da je većina ljudi sluša sa podsmehom. Ako me, međutim, pažljivo pratite, neću se ljutiti, ma šta da zaključite."
Ala Bielika je zaista teško opisati. Spolja,
živahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome
što gov38

ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje čovek
sretne samo jednom u životu. Tvrdi daje rođen 1916.
godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao
Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa
rođenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stupio u američku mornaricu i mimo svoje volje ušao u
tzv. „filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokušaj
da se, na osnovu Teslinog i Ajnštajnovog projekta,
jedan ratni brod učini nevidiljivim. Zatim je putovao
kroz vreme. Bielek kaže da je u konačnom testu bio
na brodu U.S.S Eldridž (Eldridge), kada su on i njegov brat prebačeni 40 godina u budućnost, a zatim
vraćeni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom
državnom projektu „Montok", izbrisana su mu sva
sećanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvogodišnjak i pod strogim nadzorom ljudi iz „Montoka"
rastao pod imenom Al Bielek!
Prema svemu što je na osnovu raznovrsnih priča
zabeleženo o ovom projektu, događaji su tekli na
sledeći način.
Tokom 1943. u američkoj
mornarici se radilo na super
tajnom eksperimentu, koji je i
dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni
koji su u njemu učestvovali
nisu znali sve što u projektu
događalo.
Projekat je dobio ime „Filadelfijski eksperiment" jer se
slučaj odigrao u luci američke
Al Bielek, alias Ed
Kamerun danas, mornarice u Filadelfiji, a obavljen je
u 87. godini
na razaraču USS
39

Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla

„Eldridž". Ideja je bila da se pokuša sa gradnjom
„nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajućeg magnetnog polja da bi se dobio elektromagnetski zaštitni
balon). Eksperiment se, međutim, loše završio.
Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao
je „optički" nevidljiv, a potom je nestao kroz nešto što
se u naučnoj fantastici najčešće opisuje kao vremenski tunel.
Kada su generatori konačno prestali da rade, brod
se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedočenju,
eksperiment su preživela samo dvojica mornara - on
i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron).
Kasnije je to objašnjeno činjenicom da ljudi nikada
ranije nisu bili izloženi tako snažnom uticaju elektromagnetsko polja.
Za sve koji su gledali film „Filadelfijski eksperiment
1 i 2 ili su čitali knjige čarlsa Berlica (Charls Berlitz)
i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika,
trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odlučujući
tas na vagi.
Za Bieleka nema nikakve sumnje da se „Filadelfijski
eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali
sa njim, tokom ovogodišnje konferencije međunarodnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako već
40

duboko zašao u devetu deceniju, Bielek je još uvek
delovao sveže i samouvereno, kao da mu se sve što
je preživeo dogodilo juče.
„Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron).
Rođen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih godina prošlog veka. Odlično se sećam svog oca i majke,
a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila
je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo uticajan čovek, omogućio nam je da studiramo na
najboljim univerzitetima u Americi tog doba.
Međutim, rat se primakao i brat i ja smo želeli da
stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u
mornaričkom centru u Filadelfiji.
Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana,
početkom 1943, nisu obavestili da ćemo učestvovati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Svečano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor
Dr Veljko Korać. U pozadini: Moša Pijade, Svetozar Vukmanović
Tempo, Rodoljub Čolaković...

41

činilo neobičnim, sve do poslednjeg dana pred
početak eksperimenta. Kada su nam rekli da u
slučaju neke neobične pojave ili događaja zaboravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po
42

sopstvenom nahođenju. Od tog trenutka bilo nam
je jasno da ćemo učestvovati u nečemu što je i
krupno i opasno.
I samo nekoliko minuta posle početka eksperimenta
„to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobična,
plavičasta izmaglica, koja je za tren obavila čitav
brod. Brat i ja smo pokušali da potražimo nekog od
oficira i pitamo šta se događa. Na naše zaprepašćenje,
čitav brod kao da je utonuo u san. Svi su ležali na
podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat
i ja smo bili odlični plivači. Obala nije bila daleko i
tako smo odlučili da napustimo brod jer smo očekivali da bi i nešto gore moglo da se dogodi. Kao što
sam vam već rekao, dogodila se jedna od onih stvari
za koje se kaže da su „gore od goreg".
Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naučnici su
učestvovali u eksperimentui:
Nikola Tesla: On je rukovodio čitavim projektom,
šifrovanim pod nazivom „Projekat duga", sve do
1942. godine, kada je namerno počeo da ga ometa i
sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio
da će mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorčiće. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko meseci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronađen
mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla
je počeo da razmišlja o „nevidljivom radaru" 1931.
godine, polazeći od studije Džona Hodžisona „Kako
da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve
godine kasnije, kaže Bielek, Ruzvelt, Teslin lični prijatelj, pozvao ga je na razgovor i predložio mu finansijsku podršku da nastavi istraživanja. Tako je osnovan poseban institut u Prinstonu, na kome će Tesla
sarađivati sa Ajnštajnom, voditi institut, ali neće biti
43

zvanično zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek
tvrdi da je američki naučnik, Kenet Korum (Keneth
Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i uređaja
kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan
model broda učini nevidljivim.
Dr Džon fon Nojman (John Von Neumann):
Navodno Teslin zamenik i čovek koji je bio zadužen
da 1947. obnovi projekat, pošto je od posade iz
čuvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko
dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada projekat iz analognog prebačen u digitalni;
Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend
Brown): Jedan od najvećih fizičara sveta, poznat po
tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka
pozitivnom polu u kondenzatorima velikog električnog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim
uslovima, mali diskovi gube težinu , pa čak i lete,
kada poseduju elektrostatički naboj.
Po Bieleku, Braun je bio zadužen za specijalan
antenski sistem na Eldridžu. Međutim, doživeo je
nervni slom, samo dva meseca pre početka eksperimenta.
Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je
Ajnstajn odlučio da se potpuno povuče iz naučnog
rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov
objavljen rad ili bar naučna izjava. Ipak, on je
učestvovao u projektu u svojstvu naučnog savetnika.
Prema Bielekovoj knjizi o ovom događaju, sledeći
rezultate ostvarene u „Projektu duga", od 1963. su
započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji
bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz
vreme. Dalje, njegova priča više liči na naučno fan44

EXPER1MENTER
SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje.
Bielek tvrdi da su za ovo korišćeni vidovnjaci. Njih
su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompjuterima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila
bića sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz45

natom kao „Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmatrača bila uključena i bića sa Antaresa, potpuno
identična Zemljanima.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim
tunelom je nastavljen, sada pod imenom „Projekat
Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do
1983.
Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno
bio uključen u realizaciju Montoka, tvrde da je već
tada bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog
putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća samo u stanju izmenjene svesti.
Taj podatak pomalo čudi, s obzirom da većina modernih proroka ukazuje na činjenicu da se baš u to
doba, 2011 - 2013, očekuju krupne promene - geotektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga
pojava Božijeg sina.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju takođe došli do 2011, kao granične godine. Jedno
italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada putovanje u budućnost moguće samo do - 2011 godine!
Međutim, ovde prvi put nailazimo na moguću
„rupu" u Bielekovoj priči. Tamo, u knjizi, govorio je
o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama
je u Amsterdamu ispričao sledeće:
,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine,
prve eksperimente sa vremenskim tunelima započeli
su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na
znanju naučnika nekadašnje nacističke Nemačke, koji
su u čuvenoj operaciji „Spajalica" („Paperclip)
prebačeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven)
46

u Americi. U to vreme već je bio u toku projekat
„Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovatno, jedna od njegovih prvih žrtava.
Moja sećanja na sve što mi se događalo uključujući Filadelfijski eksperiment i moju porodicu i stvarno poreklo - počela su da oživljavaju tek
1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put
korišćen za putovanja vremenskim tunelom. Sećam
se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u
vreme od 100 000 godina pre naše ere, i putovan-

ja u budućnost, u 2.137. godinu, gde sam ostao šest
nedelja, i u 2.748, kada sam se zadržao čitave dve
godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju podataka i posredovanju između reptilolikog bića po
imenu Drejko i članova Montok projekta. Moja
sećanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detaljna, ali su mi ostali u pamćenju antigravitacioni sistemi, na primer, pomoću kojih su te civilizacije lako
premeštale i čitave gradove s jednog na drugo
mesto."
Bielek je u međuvremenu, posle 1988, napisao dve
knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan američki
producent objavio video kasetu i CD sa njegovim
sećanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobična
47

dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa
Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols),
Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow),
Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem
Džejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, učestvovali ili tačnije, bili žrtve u Montok projektu. Posebnu
zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crteža,
otkrivenih u 23 odaje jedne pećine u Novom
48

Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava
međugalaktičke svetove sa kojima se i sam susretao.
Manje-više, ovo je sažeta, ali čitava Bielekova priča.
Iskreno, još od Denikenovih vremena niko još nije
tako snažno pokušao da nas vrati u „prenaučno"
doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez
ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenađenja
i ništa im nije novo pod kapom nebeskom. Montok
je, po njima, samo jedno od sećanja na davna
meduzvezdana iskustva u ljudskoj prošlosti. Ufolozi
veruju u sasvim „logično" objašnjenje: i proroci su, u
stvari, samo prerušeni putnici kroz vreme, ali iz
drugih svetova. Zbog toga što vrlo malo znamo o
fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih
univerzuma, „posetioci" su, kažu, prinuđeni da lažu
odakle dolaze. Možda bi, otuda, bilo preciznije ako
se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa
dolaze. Možda ih zanimaju promenljiva vremena u
kojima su živeli njihovi preci i da li još uvek verujemo ljudima kao što je Bielek?
SMRT BESMRTNIKA
I KADA SE TO DOGODILO
(Špijuni ubili Teslu!)

Kada ponovo dođe 7. januar i kada se još
jednom podsetimo Tesline smrti i dalje nećemo
biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7.
januara 1943. i kako zvanična verzija kaže od
posledica srčane tromboze. Nezvanično, Tesla je
možda umro 8. ili čak 10. januara, a u „naučnofantastičnim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen
5. januara. Za naučnike, taj podatak ne znači ništa,
jer nikako ne bi mogao da utiče na odnos prema
49

Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije
bilo baš njegovo naučno delo.
„Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je doneo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom biografijom. Ovo je možda i presudan dokaz da Tesla
nije mogao umreti tog istog dana - kao što se kaže
u nekim memorandumima FBI. Pored lošeg izbora
informacija o Tesli, još se navodi da je bio Amerikanac „grčkog porekla"!
Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline
smrti 7. januar je i kopija članka „Usamljeni genije" („The Genius who Walked Alone"), objavljenog u magazinu „Coronet", juna 1955. Na strani
115, autor piše: „Točkovi kontrašpijunaže počeli
su da se okreću već od rane zore 8. januara,
1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu hotela „Njujorker", u kojoj je kasno te noći sobarica
otkrila beživotno telo Nikole Tesle - preminulog
u 87. godini - koga su mnogi smatrali najvećim

50

Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Meštrovića, ispred
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

naučnim genijem svog vremena".
Da bi zbrka bila još veća pojavio se još jedan ,,novootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memorijalnog društva „Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz
Njujorka, upućenom gradonačelniku Njujorka - u
kome se traži da se na hotelu „Njujorker" postavi
51

spomen ploča - piše: ,,u tom hotelu je živeo poslednjih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara
1943."
Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, prema svedočanstvu Šarlote Mjuzar, dugogodišnje sekretarice Save Kosanovića, najmanje verovatan.
Ipak, ostala je zabeležena priča, koju, uverili smo
se, podržavaju i neki ozbiljni istraživači, da su te
noći trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga
hladnim oružjem, a zatim odneli svu dokumentaciju
koja se u sobi zatekla (čak se tvrdi da je „Njujork
tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj
broj ubrzo povučen iz prodaje). Kao razlozi njegovog navodnog ubistva navode se špijunaža, nemačke ili sovjetske obaveštajne službe ili da je Tesla
suviše znao o tzv. „Filadelfijskom eksperimentu", u
kome je „teleportacijom" nestao brod američke
mornarice St. Eldridž!
Bez obzira šta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:

52

vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina
njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonjene kao što je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek
julskih dana (rođen je u noći između 9. i 10. jula
1856.) 1996. godine!
Govorio je da će živeti 140 godina i pažljivo se
pripremao za naredne decenije, ali jedna saobraćajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fizička trauma za čoveka njegovih godina i verovatno mu je drastično skratila život. Da je ostao živ,
svet bi verovatno izgledao drugačije, kao što se naglo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu planetu „uveo" struju.
NA VEST O TESLINOJ SMRTI

"*"""^

Posle Tesline smrti razmenjeno je nekoliko telegrama između agenata FBIa, Foksvorta, i direktora njujorškog biroa. Sledećeg dana pošto je utvrđena
Teslina smrt, Foksvort je izveštavao:
„Nikola Tesla, istaknuti naučnik u oblasti elektronike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu „Njujorker" u Njujorku. Tokom života obavio je mnoge
eksperimente u vezi sa bežičnim prenosom električne energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izveštaju koji je sačinio iz Njujorka, beleške i objašnjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno
sa nacrtima uređaja, nalaze se sa ostalom Teslinom
svojinom i do sada nije ništa učinjeno da se sklone
i sačuvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspoloženi prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kaže da je vlada
53

Patentni zavod u Vašingtonu, 1900. godine

„vitalno zainteresovana za Tesline radove").
FBI je raspolagao informacijama da je Tesla već
bio sasvim završio sve eksperimente sa bežičnim
prenosom električne energije i jednom „revolucionarno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je
uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, „čija
izrada ga je koštala deset hiljada dolara", koji se
čuvaju u hotelu „Guverner Klinton" i imaju veze sa
zracima smrti ili bežičnim prenosom električne
energije. O tome je u arhivama Agencije sačuvana i
sledeća beleška:
„...Prema našem saradniku Fitcdžeraldu, u sefu
hotela „Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se
radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je
založio Tesla kao garanciju hotelu da će izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je
voljna da ustupi model svakome ko je spreman da
izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokuša da
otkupi model, bićete o tome blagovremeno obavešteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag šta se
dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.
54

55

Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloženi u crkvi Svetog Jovana u Njujorku

I Kosanović je, kažu, u Birou za imovinu stranaca
ispričao tamošnjem službeniku Volteru Gorsaču šta
je prvo učinio kada je saznao za Teslinu smrt. Prema njegovom svedočenju, u Teslinu sobu je došao
sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom
,,Shaw Walker co", nadajući se da će pronaći Teslinu
oporuku. Pretraživanju su prisustvovala i tri pomoćnika direktora hotela „Njujorker". Među prisutnima je bio i predstavnik FBI-a, pa se već sutradan
na Huverovom stolu nalazio detaljan izveštaj o svemu što se te večeri događalo u Teslinoj sobi.
Poštoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti
rođendan. Kosanović je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uvećane fotografije iz
novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama
vićevoj izjavi, ništa drugo nije odneto. Sef je zatvo56

ren, a Kosanović je postavio novu kombinaciju za
koju je samo on znao.
Devetog januara, Gorsač i Bojs Ficdžerald, elektroinženjer i Teslin blizak prijatelj, zapečatili su svu
njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u
skladište na Menhetnu, gde se već nalazilo, od
1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su
tada zapečaćeni po naređenju OAR
Radi potpunije slike o tih ključnih nekoliko dana
po Teslinoj smrti, navodimo i svedočenje još jednog
značajnog učesnika ovog događaja.
„Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovića,
Keneta Svizija, bravara (za koga će kasnije utvrditi
da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio Džordž Klark, ali on nije ostao duže.
Saznala sam da su predstavnici policije i razni „vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu

57

ni činovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo nameštao prekidače za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviću. Ova kombinacija mi
je data, ubrzo kasnije, na čuvanje i nije bila koriščena
do 12. jula 1952. godine kada je Kosanović ponovo
otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja će postati Teslin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom
koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovića, budući da se pretpostavljalo da sadrži ključeve
koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija,
sanduka itd. Međutim, svežanj ključeva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na
Nijagarinim vodopadima

58

Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima

oci u koju je odložen 8. januara 1943. Ključevi nisu
nađeni nigde u sefu. Nakon pretraživanja, nađeni su
u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlatne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli
1917.) takođe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala
i nikada nije nađena." (FBI dok. br. 168-169)
„NIJE VAŽNO, ALI PREPISUJTE"

Prema Šarloti Mjuzar, sekretarici Save
Kosanovića, pre nego što je napustio SAD, 25 jula
1945, Kosanović je još jednom želeo da se uveri
da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se
nalazila u Menhetn skladištu. Isto je učinio i sa
Teslinom urnom (sačinjena od oniksa, a kasnije u
Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom
urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio
u skladištu (po Šarloti Mjuzar, to je bila i njegova
jedina pose59

Markoni sa svojim sistemom bežične telegrafije

ta skladištu), zatražio je da vidi Teslinu imovinu.
Radnici u skladištu su mu rekli:
„Nekoliko ljudi iz FBI je došlo noću i napravili su
mnogo snimaka."
Tih januarskih dana 1943. vašingtonski biro FBI-a
išao je čak tako daleko da je njujorškom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tužiocem da se Kosanović pritvori zbog navodne provale i
da se dođe do različitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanović uzeo iz Teslinog sefa.
Međutim, u centrali u Vašingtonu uskoro je doneta neobična odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vašingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorškog biroa da je čitav
predmet predat u nadleštvo OAP-a i zbog toga, pisao
je Tam, „nema više razloga da se petlja oko toga".
Uskoro je poznati američki inženjer dr Džon
Tramp, koji je tada radio u istraživačkom komitetu
Biroa za naučna istraživanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da učestvuje
ispitivanju Teslinih naučnih radova. Zajedno s njim
ispitivanju su prisustvovali i drugi stručnjaci: V,
60

Džordž, Edvard Palmer i Džon Korbet.
Dr Tramp je ispričao da su tada pregledali samo
one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima
koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da će
uvidom u poslednje Tesline radove moći da donesu
valjanu procenu za eventualne druge mere.
„Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, „moje
je mišljenje da u naučnoj zaostavštini dr Tesle ne
postoji ništa vredno za dalja istraživanja ili što bi
moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja...
Teslina najznačajnija dostignuća potiču s početka
ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina,
svi njegovi naučni napori bili su spekulativnog, filozofskog i na izvestan način promotivnog karaktera najčešće u vezi sa proizvodnjom i bežičnim prenosom energije - ali nisu sadržavali neke nove elemente, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih
mogućnosti."
Veoma opširnom dosijeu dr Trampa priložene su i
fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala.
Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao
danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.
Posle toga, ostatak Tesline zaostavštine, februara
1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviću.(FBI dok. Br. 174-181)
Slično Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i
možda jedan od najboljih poznavalaca njegove
ličnosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla zaista ostavio radove koji bi mogli da donesu nešto revolucionarno novo:
„Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina
61

pre kraja prošlog i isto toliko posle početka novog
veka. Ono što je kasnije radio možda je nosilo klice
ranog stvaralaštva, ali nikada nije dovedeno do
praktičnog ostvarenja..." Možda je to donekle
tačno. Naime, Tesla je zaista
62

Teslin patent za proizvodnju hrane za piliće iz 1905 godine,
prihvaćen u jednoj fabrici živinske hrane 1938.

1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u
SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime.
Međutim, između 1945. i 1947. Komanda Vazdušno-tehničke službe (ATSC) u Rajt Fildu. u
Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstrože čuvana
63

Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u
kojoj je do tada živeo, septembar 1918.

ispitivanja, Vojna obaveštajna služba (MI) u
Vašingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama
iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo mišljenje.
Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatražila dozvolu od
komande u Vašingtonu da na sedam dana uputi u
Vašington Blojsa Ficdžeralda (Blovce Fitzgerald)
„da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile
pokazuju interesovanje".
Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSCa pisao je Lojdu Šaulisu iz OAP-a, da potvrđuje do64

govor sa Ficdžeraldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu
za nacionalnu odbranu", i obećava da će ih vratiti u
dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a
o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja
druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje
Tesline dokumente o „zracima smrti".
Šaulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945:
„Materijal koji ste tražili upućen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena
su na raspolaganje Vojnim vazdušnim snagama radi
određenih eksperimenata; molimo da ih vratite".
Nisu nikada vraćena.(FBI dok. Br. 170-173)
Neobično je, međutim, da četiri meseca pošto su
fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti,
šef Vojne obaveštajne službe u Vašingtonu, obaveštava Džejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu
stigle u odredište i zbog „izuzetnog značaja za ovu
službu molimo da se pošalju i zahtevamo da nas
obavestite ukoliko se bilo koja druga služba bude
interesovala za ove materijale".
I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Između
1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao
na sličan način:
„...Dok je ova služba učestvovala u ispitivanju određenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obaveštavamo vas da ovde ništa od tog materijala nije u
našoj nadležnosti..."
„Ovaj biro nikada nije imao mogućnost uvida u bilo šta od svojine Nikole Tesle..."
„...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..."
... Fotografske kopije određenih dokumenata
65

sačinjene dok smo bili nadležni za njih..." itd. itd.
Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Uprava odeljenja za aeronautičke sisteme. Kada su od
njih zatraženi Teslini radovi, obavestili su da, ,,s obzirom da u nasleđenoj dokumentaciji nije
pronađen nijedan od Teslinih radova, su
pretpostavljamo da uništeni u vreme zatvaranja
laboratorije" .
EDISON UBIJAO
*
h
TESLINOM STRUJOM
Ni potonja ni novija istraživanja nisu
pomogla da se definitivno uđe u trag
svim Teslinim dokumentima i drugim delima,
uređajima. U poslednjih desetak godina jedan za
drugim su dospevali rokovi kada je, prema američkom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja (FOIA - Freedom Of Information Act), počelo
skidanje embarga sa većine dokumenata FBI-aja o
čuvenom srpskom naučniku. Ta arhiva o Tesli do sada nije bila šire poznata ni jugoslovenskoj ni svetskoj javnosti. Nastavljajući idejom koju sam postavio još pre dvadesetak godina publikacijom „Teslina
neostvarena otkrića", još u to vreme sam se prvi put
susreo sa nekim dokumentima iz tzv. „Tesline arhive" FBI:
Proučavanje ovih dokumenata učinilo mi se kao
zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni razlog je bilo očekivanje da će najzad biti rešene nedoumice oko važnijih Teslinih projekata ili da će biti
rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata.
Drugi razlog - otkrivanje načina rada i ponašanja
jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad
manje bitan, ali je značajan kada se posmatra u
66

kontekstu opšteg odnosa prema Teslinom delu. Naime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama
pažljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova interesovanja američkog, a dobrim delom i svetskog
javnog mnenja, da bi konačno, ako bude moglo, bio
prepušten zaboravu.
Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objektivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje
da je Edison dao najveći doprinos razvoju elektronike u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i njegovim naučnim institutima, u Vašingtonu, Edison je
u toj oblasti smešten u sam vrh. Međutim, baš iz dosijea FBI na indirektan način se bolje razaznaje i
pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio
preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvažnija
otkrića mogu se smatrati generator istosmerne struje, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno
pratio Teslina istraživanja - Tesla se po dolasku u
Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije
i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod
Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vodopadima postavljena prva centrala sa Teslinim generatorom naizmenične struje (1895), prešao je u
žestok napad na Teslu. Javno je protiv njega držao
predavanja, govorio za štampu i tvrdio da je Teslina
struja opasna po život. U knjizi Pola Ostera, ,,Mesečeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana
na činjenicama, ovako opisana:
"Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam
još bio dečak, ali godine se dobro sećam. Održavala se
Kolumbova izložba u Čikagu, i otac me je tamo poveo
vozom. To je bio moj prvi odlazak od kuće. Bilo je za67

mišljeno da se povodom četiristote godišnjice Kolumbovog otkrića Amerike izlože sve sprave i izumi, da se
pokaže kako su i naši naučnici jako mudri. Izložbu je
posetilo dvadeset pet miliona ljudi, ličilo je to na cirkus. Tamo je prikazan prvi rajsferšlus, prvi vašarskii
točak, sva čuda novog doba. Tesla je bio zadužen za
Vestmghausov deo koji je nosio naziv „Kolumbovo jaje". Sećam se da sam ušao salu i video visokog čoveka
obučenog u beli smoking kako stoji na podijumu i obraća se publici sa nekim čudnim akcentom - srpskim,
kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tužnim glasom. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metalna jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su
mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako
nešto nismo videli. To su bili dani borbe između jednosmerne i naizmenične struje, između Edisona i Vestinghausa, tako da je Teslina predstava imala i propagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeničnu struju
nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje

- i to je bio veliki
napredak u odnosu
na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je
bila mnogo moćnija. Za jednosmernu struju bile su
potrebne električne centrale na gotovo svaka dva kilometra, za naizmeničnu je bila
PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina

68

dovoljna
samo
jedna iz koje se
napaja ceo grad.
Kada je Tesla stigao
u
Ameriku,
pokušao je da
proda svoj izum
Edisonu, ali ga je
taj magarac iz
Menlo Parka odbio.
Montaža Teslinog generatora za
elektranu na Nijagari
Mislio je da će
zbog toga njegova
sijalica
postati
suvišna. Onda je
Tesla
svoju
naizmeničnu struju
prodao
Vestinghausu
i
počeli su da grade
hidroelektranu na
Nijagarinim vodopadima, najveću
električnu centralu
u zemlji.
Edison je krenuo u napad. Naizmenična struja je
suviše opasna, rekao je, može da ubije ako joj se
priđe suviše blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, razaslaoje svoje ljude po čitavoj zemlji da izvode oglede po
vašarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam
još bio sasvim mali, upiškio sam se od straha. Na scenu su izvodili životinje i ubijali ih strujom. Pse, svinje, čak i krave. Ubijali su ih naočigled svih. Tako je
izmišljena električna stolica. Edison je sve to smislio
da bi dokazao koliko je naizmenična struja opasna, a
onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori69

sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mogli bismo bez po muke svi postati cinici."
Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove
smrti. Već samo površnim pregledom lako je uočiti
nagli porast interesovanja Huverove administracije.
Dokumenti do kojih sam došao, direktno od FBI-a
potvrđuju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Teslino tajno oružje" i „Tesla pronalazač za treći milenijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su
čuvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su
delimično maskirani potvrđuju i to da su njegovi pisani tragovi o eksperimentima sa oružjem dospeli
nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i
SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz
Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina
istraživanja.
TESLIN RAZVOJ AMERIČKE ARMIJE

U AMERICI je 2000.godine objavljena
knjiga „Dan posle Rouzvela", Vilijama
Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa
Korsa, koja se bavi čuvenim slučajem
NLO-a koji je navodno pao u blizini gradića Rouzvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o
knjizi priseća šta su njih dvojica tada mislili i znali
o Teslinom doprinosu vojnim istraživanjima.
„Korso je smatrao da je Tesla verovatno najviše od
svih naučnika uticao na posleratna istraživanja u
američkoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo
znali da je još tokom Drugog svetskog rata general
Natan Tvining čuvao u svojoj dokumentaciji Tesline
beleške o usmerenom čestičnom snopu, koje su, po
70

Prema jednoj teoriji
ovako bi trebalo da
izgleda Teslino tajno
oružje sa primenom
skalarnih talasa
(interferentnih)

uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti službe
za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta
dokumenta su pažljivo čuvali, uključujući i Teslinu
čuvenu monografiju „Nov način slanja energije kroz
prirodne medije bez gubitaka".

SVETLOST JE BRŽA OD AJNŠTAJNA
„U vreme kada je javnost, u leto . 2000.
godine, obaveštena da je u akceleratorima u
Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno,
ostvarena brzina veća od svetlosti, u australijskoameričkom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje
pismo-podsetnik da je Tesla još 1900. tvrdio da su
talasi koje je poslao
71

iz svog odašiljača
obišli Zemlju brzinom od 475.000
km/sec. Između
mnogih pisama
koje sam tada
dobio posebno je
zanimljivapriča
Brajana Selara
Šema Tesline vizije aparata za snimanje misli
(Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio opservatorije i tehničkog direktora SETI (Search for
Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu
Australiju:
„Godinama se već bavim Teslinim istraživanjima o
kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpuno bio u pravu. U svojim radovima sam uporno zagovarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavljaju samo osnovnu brzinu u kosmičkim razmerama,
ali to još uvek niko u naučnom svetu ne želi da
ozbiljno razmotri ili započne eksperimentalna
istraživanja. Trenutno se pripremam da ovog leta
postavim solarnu osmatracku stanicu da bih dokazao da neke čestice ili fotoni elektromagnetskog
zračenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu dostižu brzine veće od svetlosne. Polazim od sopstvene teorije da se jonosfera ponaša kao ogroman balon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja
električna svojstva. Naravno, još ne postoje instrumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna
brzina pa ću biti prinuđen da se pomognem posrednim dokazom: merenjem zvučnog intenziteta na
Suncu i u jonosferi."
Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom
72

od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperimenata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla
tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj
teoriji, ali se nadao da će neko preduzeti dalja
istraživanja. Od tada je proteklo čitavih sto godina
i da nije dokaza kao što su ovi iz Firence i Prinstona ili pojedinačnih „ispada" kao što je ovaj gospodina Selara, Teslinih radova se više niko ne bi ni
sećao."
„SMEHOTRES" I „ANTENA" ZA NAFTU

Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji
prošlog veka najveći deo vremena bavio
istraživanjima u oblasti elektroterapije.
Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu

73

svog novog otkrića, struja visoke frekvencije, mogao da stvori uređaje uz pomoć kojih bi bilo moguće uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem
ljudskog organizma, a zatim lečiti, tako što bi se novim aparatima uspostavila poremećena energetska
ravnoteža.
Jedan od takvih uređaja je vibrirajuća mehanička
platforma. Glas o ovom „zapanjujućem" otkriću prvi
je raširio čuveni američki pisac Mark Tven, pošto se
jednom prilikom lično uverio u blagotvornost novog
izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije
izazivaju vrlo prijatno osećanje i izazivaju poboljšanje cirkulacije i protoka energije u organizmu.
Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti
na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici
rado koriste usluge rezonatora kako bi osveženih
nogu mogli da nastave svoj pešački pohod. Nekoli-

Tesla u društvu sa tada čuvenim srpskim bokserima braćom Živic

74

Šematski prikaz malog Teslinog pojačala snage

ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske
lige na ovaj način pripremaju igrače neposredno
pred početak utakmice.
Malo je, međutim, poznato daje sličnim rezonatorom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u blizini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od posledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog
drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodinamičkog odašiljača - uređaja za otkrivanje vodenih i
naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patentirao i prava prodao Teksaku (savršenija verzija je i
danas u upotrebi).
Malo je poznato da je verna kopija rezonatora napravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi naći će
se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Čovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih nacrta, resio sve tehničke probleme i dovršio prvi
funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala75

zač iz Jabuke, kraj Pančeva.
Teslin originalan ocilator je pre više od četiri decenije pozajmljen jednoj porodici u Beču radi lečenja
dečaka sa teškim oblikom reumatizma i kožne bolesti. Kako i zašto, nije nam poznato, a dokumenti o
pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu.
Tek 2002. godine, oscilator je iz Beča stigao u Beograd!
Milevski se nada da će uskoro dovršiti i rad na
Teslinom mehaničkom rezonatoru, sa duplim klipom, baš onim sa kojim je Tesla na Menhetnu izazivao zemljotrese. U međuvremenu, prvi put je pustio u rad model telegeodinamičkog odašiljača. Takav uređaj bi domaćoj naftnoj industriji pomogao
u pretrazi novih izvorišta, ali je zanimljiv i za raznovrsna geološka istraživanja jer deluje do dubine
od 10 kilometara i razlikuje materijale prema
gustini sastava.
POSLEDNJI POTOMCI: LELA
VANDAVJIE

„On je bio moj čukun ujak. Moj deda,
Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja
tetka je njegova pra-nećaka, pa sam ja tako njegova
čukun-nećaka. Moj deda i baka i njene sestre došli
su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to
bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu."
„ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom
seća svog velikog rođaka je Lela Vandavjie. Koliko
imaju sličnosti? Već na prvi pogled: Tesla nije bio takve lepote. Ni struja ih ne povezuje:
„Ljudi očekuju da u meni otkriju nešto od Tesline
76

genijalnosti. Možda
moje interesovanje
za NLO-e ima neke
veze, ali pre bih rekla
da sam to nasledila
od majke, koja je
više
puta
videla
„leteće tanjire". Moj
čukun-ujak je verovao da postoji vanzemaljski život, čak
je tvrdio da je sa njima uspostavio radioLela Vandavjie, Teslina čukununuka
vezu. Neka žena pisac je
tvrdila da je i on lično vanzemaljac, da potiče sa
Venere, a čitala sam i priču da neki spiritisti sa
njim redovno održavaju veze. Nisam verovala kada
sam pročitala da su objavili petnaest knjiga razgovora sa Teslom i drugim naučnicima kojima Tesla navodno predsedava na planeti Parhelion, u sazveždu
Plejada!
Moram da priznam da sam počela da se interesujem za život mog velikog rođaka tek od pre nekoliko godina. Znam da je učinio velike stvari za
čovečanstvo. Poznat mi je i njegov večiti sukob sa
Edisonom. Taj odnos me podseća na film „Amadeus". Majka mi je pričala da je najveći deo njegovih
dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki
važni papiri pokradeni, oni koji se odnose na antigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti
su još 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu RajtPeterson. Naravno, često me pitaju da li znam neku
pikant77

nu priču o Tesli. Običan svet najviše interesuju sva
ta čuda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol
vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke druge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih isključila
takvu mogućnost."
TESLIN AUTO
NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Malo je poznato da je Tesla koristio svoj električni motor za pokretanje automobila. Prvo probno
vozilo koje je Tesla koristio bio je čuveni Fordov
model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se
tek danas. Da li će se uskoro naći i na beogradskim
ulicama?
„Ozo", električno vozilo sa Teslinim asinhronim
motorom koji su konstruisali Miodrag Živanović,
Rastislav Kragić i Bojan Kragić, a proizvodi se i prodaje u beogradskoj firmi „Raskovnik", već je dobio
desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije,
automobil može da pređe od 150 do 300 kilometara. Ima dva sedišta i proizvodi se sa tri i četiri točka.
Po našem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se
voze brže od 60 kilometara na sat, a njegove stvarne mogućnosti su i do 400 kilometara na sat! U brzinskim trkama u svojoj kategoriji, već je više puta
osvajao prva mesta.
VIZIJE

* Za 79. rođendan, New York Times,
11.07.1935: Tesla planira da pošalje
energetski snop s jednog na drugi kraj
sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio
da su kosmički talasi 50 puta brži od svetlosti, čime
78

Umetnička vizija Teslinog odbrambenog štita

osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio tajnu kosmičkih zraka u pozitivnom elektirčnom naboju
Sunca.
* Na prijemu za svoj 81. rođendan, novinaru
New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla
obećava da će osvetliti tamnu tačku na Mesecu. To
je deo njegovog projekta za izgradnju interplanetarnog radija.
* Za svoj 85. rođendan Tesla je tvrdio novinarima
lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva miliona dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi
uređaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama
kilometara daleko.
* Septembra 10.1933. u časopisu Philadelphia
79

Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog
energetskog projekta sada radi na procesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom
širem konceptu za izdvajanje kosmičke energije koja upravlja univerzumom: „Energija je svuda oko
nas, u neograničenim količinama."
* „Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta".
Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru
ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim će omogućiti
svakom čoveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat
je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka.
* U knjizi „More energije", Henrija Moreja, navodi
se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstvenog uređaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo
da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi
kontakt sa admiralom Birdom, na Južnom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima

80

Tesla je verovao da će se u našem veku ratovi voditi samo robotima

zirom da nije registrovan ni trag statičkog elektriciteta, Morej očigledno nije koristio uobičajene elektromagnetske talase. Morej je takođe napravio uređaj
kojim je mogao da sluša razgovor ljudi nekoliko kilometara daleko, kao da govore u njegovoj sobi.
KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA

Ovo nije šala, niti uvod u novi Spilbergov film - „ovo je priča i za suze i za
smeh".
Te „davne" 1973. godine, u čudesnoj
zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobično zanimljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, središta
kosmičke konfederacije Unarijusa, poruke su stizale
do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrađe
San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom parova vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i
81

Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada već
počivši (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhangelski par reinkarniran kao Nikola Tesla.
Direktno u mikrofon, bez svih onih svetlećih,
bučnih i moćnih skalamerija, jedan za drugim, za
samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilovali gotovo svi najveći umovi ovog veka i sveta: od
Tesle i Ajnštajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Fermija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla.
Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je
prvo opisao, ili tačnije, vizuelno preneo sliku
svoje kuće. Podignuta je u obliku sedmostepene piramide, od materijala koji je podsećao na staklo, sa
osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledeći sprat
je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade,
slično teleskopu, nalazio se uređaj koji je Tesla opisao kao veliki projektor, odnosno odašiljač sa mogućnošću da šalje informacije i slike na
33 različita frekventna područja ili
vremensko-prostorne dimenzije.
„Ovde
okuplja
mo ljude iz drugih
svetova, na različitom razvojnom nivou, i pomažemo im
da ovladaju našim
Radio antena na Long Ajlendu
Znanjem. Naravno,
82

učenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da
posle povratka na svoju matičnu planetu, nisu svesni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naučnika
sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan
od drugog objavilo otkriće laserskog zraka. Oni su
i sada ovde i rade na razvoju budućih instrumenata. Slično se dogodilo i sa radovima na otkriću jedinstvene teorije polja (Glašov-Salam-Vajnberg,
prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim suprotnim krajevima Zemlje, naučnici dolaze do
istih otkrića u genetskom inženjeringu. Niko od
njih ne zna da su sve i zajedno istraživali baš u
ovim laboratorijama."
Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o kojima nikada nismo slutili:
Tesla - transformer!
„Za vrlo kratko vreme, možda dve ili tri godine,
teleskop će vam pomoći da upoznate i neke sasvim
neobične zvezdane sisteme - duhovne planete, koje
se ne mogu videti. To je ono što vi na Zemlji nazivate paralelnim svetovima".
Tesla je očigledno duboko fascinirao svoje sagovornike, jer ga nazivaju „najvećim umom koji je ikada živeo na planeti Zemlji."
Danas ne živi ovde, odnosno još se nije reinkarnirao u neko novo ljudsko biće.
Pre tačno 350 godina živeo je kao Nikola Kopernik. Možda je to razlog što se Tesla danas, u miru
Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji.
„Poseban cilj mojih istraživanja je razvoj tehnike za inter-galaktičke kontakte. I vi na Zemlji danas možete da posmatrate stvaranje galaksija, ali
ne možete da vidite nijednu zvezdu posebno.
83

Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji
metodom fosforescentnog svetla

Ključno je da stanovnici svih planeta koje to još
ne znaju shvate da život u kosmosu postoji u izobilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije čudno:
treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi
dokazali da nešto postoji na vašoj vlastitoj planeti.
Slično vam se već jednom dogodilo kada ste
utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom
i na Zemlji."
„Želeo bih da naučnicima na Zemlji posebno skrenem pažnju na kvazare i plave zvezde. Ova dva nebeska tela kriju jednu od najvećih tajni kosmosa pravu strukturu života.
Kvazari su, u stvari, galaksije unutrašnjih ili duhovnih svetova. Ono što najviše fascinira zemaljske
naučnike su očigledno inteligentne promene pulsiranja koje, svaka pojedinačno, traju po jednu se84

kundu, u jednom zaokruženom ciklusu od 60 sekundi, koji se zatim ponavlja. Naučnici pretpostavljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali
ne mogu ni da naslute o kako moćnoj inteligenciji
se radi.
Plave zvezde, za koje su vaši naučnici u početku verovali da su deo vaše galaksije, Mlečnog
puta, a zatim su shvatili da one ne emituju svetlost, već da je to svetlost koja dopire sa same
granice vidljivog kosmosa - takođe su duhovne,
a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije,
već univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U
svetovima u ovim galaksijama postoje visokofrekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i
drugim „nesvesnim" svetovima, sa namerom da
im se omogući „otkriće" da postoje i svetovi unutar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su
takvih razmera da, u odnosu na ono što vaši
naučnici danas znaju, deluju zastrašujuće. Izvor

2Oc

2Oc

Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih američkih naučnika

85

njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje
bilo kakvog istraživanja koje ima veze sa psihičkim razvojem."
Znamo već da Tesli nikada nije bilo dosadno dok
je bio među nama, ali tek u Parhelionu je našao
društvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se
sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da
Vinčijem, Openhajmerom, a sa Ajnštajnom živi
u istoj kući. Svako od njih, po nekim vekovima
utvrđenim planovima radi na nekom projektu, često
i sasvim različitom od njihovih, nama poznatih,
ovozemaljskih projekata.
Ajnštajnov vanzemaljski opus
Izgleda da se Ajnštajn trenutno bavi mnogo
složenijim istraživanjima jer o svojim teorijama govori samo usput:
„Sada razumem zašto sam imao problema da
stvorim sistem zasnovan na opštoj teoriji relativiteta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je potpuno novi matematički koncept. Pod novom matematikom mislim na razumevanje i novo tumačenje
odnosa između fizičkog atoma i njegovog „dvojnika" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi ključ
razvoja nauke."
Teslin bežični prenos energije
Možda na Teslin nagovor ili zbog nekih „viših" kosmičkih ciljeva, Ajnštajn se potpuno posvetio razvoju uređaja za bežični prenos ebergije, za koji smo
svi do sada verovali da je Teslino originalno dostignuće. Međutim:
„Na tzv. kosmičkoj centrifugi radi se već nekoliko
hiljada hiljada godina, prema vašem zemaljskom sistemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje86

gove funkcije odavno poznata, istražuje se na tome
da se on preradi za rad na materijalnom planu, u
ograničenim usovima sa samo 101. atomskim elementom.
Centrifugalna akcija je ključ funkcionisanja
uređaja.
Biće potrebno da se za centrifugu ili, bolje rečeno,
generator podigne posebna zgrada koničnog oblika
i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju
ćemo, u međuvremenu „preneti" na Zemlju. Frekvencija energije stvorene u generatoru biće izmenjena da bi mogla dalje da se prenosi putem laserskih zraka. Na vrhu građevine biće postavljene
neke vrste antena od kristala za prijem i emitovanje energije. Energija će putovati duž trajektorija do
nekoliko „podstanica" razmeštenih širom svakog
kontinenta. Kuće, fabrike, automobili, avioni i svi
drugi potrošači energije će biti snabdeveni malim
demodulatorima - ne većim od tranzistora - za prevođenje energije na nižu, upotrebljivu frekvencu.

8 West40''
NEWYORK

87

Dakle, spolja će generator delovati baš onako kako
je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji."
Openhajmerova intervencija
Čitav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, jedan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On će
Ajnštajnovom tumačenju dodati i sledeće:
„Uređaj koji vam je opisao Ajnštajn funkcioniše
na sličnim principima kao veliki generator kakav je
nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde
imamo minijaturni generator - i zovemo ga „malo
sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi.
Proizvedena čista energija je na frekvenciji koja
trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji
može da postoji.
Kosmički sat
„Ovaj mehanizam se može objasniti kao neka vrsta sata-kalendara, a koristiće se na sličan način kao
današnje enciklopedije. Ali, umesto da listate enciklopediju i tražite ono što vas zanima, moj aparat će
omogućiti da informaciju dobijete istog trena i da
informacije koje želite dobijete uživo - slično današnjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik će
jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili
ime ličnosti ili događaja o kome traži podatke.
Uzmite, na primer, godinu 1435. pre naše ere,
vreme vladavine kraljice Hatšepsut u Egiptu.
Mesto: palata. ručak, tog i tog dana. Na ekranu se
pojavljuje slika i teku stvarni događaji na ručku iz
tog vremena.
Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj uređaj. Sat
nije ograničen samo na prošlost. Zapravo, treba da
znate, prošlost, sadašnjost i budućnost su tvorevine
vašeg materijalnog uma i čovekove svesti. Ovaj
uređaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina
88

granica je znanje onoga ko je koristi. Sat, kao i
mnogi drugi pronalasci, počeće da se koriste na
Zemlji pred kraj devedesetih godina."
,,I šta na kraju reći?" Tesla se pred kraj života zaista bavio stvarima kojima se nijedan naučnik ni tada ni danas nije usuđivao ni da približi. Većina
naučnika koji se danas bave Teslom, zapravo, sada
već sa imbecilnom radošću, samo opisuju Teslina
očigledna i već uveliko ostvarena dostignuća. Mnoge naučne idiote današnjice još uvek ekstatično uzbuđuju Teslini „rani radovi", kada je na leđima svog
mačka prvi put otkrio magiju elektriciteta ili kada je
u potočiću kraj roditeljske kuće otkrio da se „ipak
okreće". Oni koji su otišli korak dalje i dalje nas uče
da je Teslin bežični prenos energije, prenos energije
bez - žice. A u suštini misle da je čovek u životu,
najblaže rečeno, imao i svojih loših trenutaka.
Sve je to neko, verovatno, otkucao Tesli. I evo šta
se dogodilo.
BOG ILI ENERGIJA DUHA

Teslina istraživanja „slobodne energije" tridesetih
godina, kada je došao do nekih otkrića zbog koji će
dobiti nadimak „čudak iz Menlo parka", dovela su
ga na trag i nekih neobičnih pojava. Jedna od njih
je i takozvana X energija. Rudolf Štajner je pokušao
da tu tajanstvenu energiju, čijim su opisima i
tumačenjima krcati drevni okultni i spiritualni dokumenti, opiše jezikom koji se već znatno približio
jeziku i delu njegovog savremenika Nikole Tesle. On
je, ne znajući za Tesline radove, tvrdio da postoje
četiri eterske stvaralačke sile, kao različiti oblici
89

tajanstvene energije - životni eter, hemijski eter,
svetlosni eter i toplotni eter. Uopšteno govoreći,
međutim, svi različiti nazivi nepoznate energije (či,
prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, sveti
duh, orgonska energija, životinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila...) ukazuju da postoji i jedan
drugi princip u prirodi - duhovni - sa kojim moderna nauka i danas nerado pristaje da se suoči, ali koji, izgleda, zaista jeste kreativna životna sila. Pretpostavlja se da je to peta sila u prirodi, pored već
poznatih: elektromagnetizma, gravitacije, slabe sile
jezgra i jake sile jezgra. Prema svim opisima, to je
sila koja direktno utiče na različite aspekte superčulnih sposobnosti i glavna i verovatno jedina sila u
polju psihičkih aktivnosti. Na njeno delovanje nema
uticaja nijedna od ostale četiri sile; i, mada nesumnjivo univerzalna u prirodi, ona se može posmatrati, meriti i istraživati samo u biološkom polju.
Zanimljiva je i teorija kretanja ove energije. U
ljudskom telu, još pre pet hiljada godina, u drevnom kineskom medicinskom kodeksu, opisana je
90

kao fenomen koji mi danas nazivamo akupunktura.
Ona protiče ljudskim telom duž takozvanih meridijana. Isti proces se odvija i na planu čitave planete.
U tokovima akupunkturnih linija Zemlje, od praistorije do danas, nalaze se stecišta drevnih idolopoklonika, gde su obavljali svoje rituale, žrtvovanja ili
molili za dobru godinu i plodnost. I Druidi i veštice
pohodili su ista mesta, i cigani i gnostici i hrišćani i
sledbenici Novog doba.
Mnoga su mesta širom sveta od pamtiveka poznata
kao naročito važna i moćna. Nazivaju ih svetim mestima. Ima ih u svakoj zemlji i svuda im se pridaje
neko magijsko značenje. Između njih, pretrpane
zemljom i zarasle korovom, prostiru se kilometrima
duge linije koje ih povezuju. U centrima i duž linija
vladaju snažne prirodne sile - toliko snažne da mogu
da utiču na ljudski um, dušu i svest.
Kako su ljudi pre nekoliko hiljada godina i u svim
mogućim kutovima sveta mogli da znaju za tajne sile
prirode? I zašto su na određenim mestima postavljali gomile kamenja, megalita, dolmena, piramide, crkve i katedrale? Bezbrojna iskustva i ispitivanja potvrđuju da linije zaista prate energetske tokove Zemlje.
PRIKRADANJE NLO-A

Sva energija je elektromagnetske prirode; sva čvrsta materija u našoj okolini
sastavljena je od energije; naše oči
registruju samo delić elektromagnetskog spektra; a elektromagnetski talasi na bezbroj
različitih frekvencija postoje na našoj planeti i
širom kosmosa. Džon Kil, jedan od najpoznatijih
91

3D Ilustracija Savo Katalina

istraživača NLO-a, veruje daje baš tu tajna „letećih
tanjira". Njihov je trik u tome da se „prikradaju" na
nama nevidljivom frekventnom području, u nevidljivom delu spektra. Čak i ono što vidimo možda je
samo trag, senka, propratna manifestacija dok menjaju oblike kretanja. Koliko drugih paralelnih svetova postoje i čije sudbine nismo svesni? Jer, istina je
da vidimo i mnoge stvari koje ne postoje - mnoge
od vidljivih zvezda na noćnom nebu odavno su odbrojale svoje poslednuje dane. Ultima Tula, Atlantida, Avalon, Hiperboreja, Podzemni svet, Valhala svi svetovi iz naših legendi - možda su samo trenutni bljesak ljudske sveti koji je omogućio da bar provirimo u druge dimenzije života.
Tesla je nesumnjivo poznavao i poštovao ove tajne moći prirode. Ako se uzme u obzir da je poznavao i tajne slobodne energije i da je više puta nagoveštavao da zna kako je treba ukrotiti, pretpostavka
92

da je ove energije koristio i za očuvanje vlastite vitalnosti je vrlo realna. Pre desetinu godina, čovek
koji je želeo da ostane anoniman, koji je lično poznavao Teslu i verovatno na delu video i njegove
„lekovite" izume, stvorio je i to pravo malo čudo koje će milionima ljudi širom sveta postati poznato
kao „Teslina purpurna ploča". Ploča, rekonstruisana
i poboljšanih karakteristika, koja se sada koristi u
zemljama širom sveta, a nekoliko godina i kod nas,
rezultat je dodatnih istraživanja i novog projekta.
TESLA LEČI STRUJOM

Tesla je svoje visokofrekventne elek-,
trične struje primenio u medicini dvojako. Pre svega, prvi je, početkom 1891.
god, objavio da VFE struje, čak i visokog
napona, mogu da budu bezopasne i lekovite za
čoveka. Dao je niz električnih oscilatora za potrebe
lečenja. Zatim, saznanjem o iznenadnom otkriću
Rentgenovih zraka, Tesla je počeo da ih proizvodi,
početkom januara 1896. god, na svoj originalan
način svojim VFE strujama najviših napona u to
vreme. Prvi je otkrio reflektovane X-zrake. Zapazio
je štetno delovanje X-zraka na čoveka. Prvi je dao
metalni zaklon za zaštitu lekara od X-zraka.
Eksperimentalno je dokazao da svako intenzivno
električno zračenje u prirodi proizvodi X-zrake. Dao
je 1896. god. svoje tumačenje prirode X-zraka. To je
našlo svoje opravdanje, oko 1923. godine, tek posle
usvajanja shvatanja o dualnoj prirodi zračenja, da
je i korpuskularno i talasno.
Naglo opredeljenje da se počne baviti VFE strujama, dotle sasvim nepoznatim, Tesla objašnjava na
93

sledeći način: „Stimulativan uticaj Hercovog (H.
Herz) dela, kao i neka
moja teorijska i eksperimentalna zapažanja, opredila su me tokom 1889.
god. da uđem u sistematsko proučavanje pojava
visokih frekvencija ...Ovo
se pokazalo veoma plodonosno".
Tesla odmah počinje da
gradi generatore VFE
struja od 10, 20 i više hiljada perioda u sekundi.
Kako navodi, rad je bio
težak, „prolazio je između Scile i Haribde" (2)
dok ih nije završio. Prve
eksperimentalne rezultate objavio je 21. februara 1891. godine pod
nazivom „Pojave naizmeničnih struja vrlo
visokih frekvencija". To je
ujedno i prvi rad u svetu
o VF strujama.
Pored ostalog, zapaža, ako se na izlaz VF generatora veže induktivni namotaj, tj. transformator
sa visokonaponskim sekundarom, tada na izlazu
sekundarnog namotaja dobija električna pražnjenja,
tj. v.f. luk sa uobičajen94

im ritmičnim zvukom kao sa naizmeničnom strujom.
Zatim navodi: „...pri tome je čudno da taj zvuk može
da se čuje i sa brojem promena znatno većim od
10000 u sekundi, što mnogi smatraju granicom
čujnosti." Ovo je bila prva novost!
Dalje nastavlja: „...Kao posledica sopstvene induktivnosti namotaja i visoke frekvencije, struja je mala
a odgovarajući porast napona je znatan... Struja je
tako mala da, po mišljenju i nehotično stečenom
iskustvu pisca, pražnjenje čak i vrlo velikog namotaja ne može da izazove ozbiljnije povrede." Ovo je
već bilo zapanjujuće otkriće!
U to vreme, pri elektroterapiji sa jednosmernom
strujom, dešavale su se bolna grčenja mišića, pa čak
i smrtni slučajevi pacijenata. Takode, 6. aprila 1890,
izvršena je prva smrtna kazna na električnoj stolici
sa naizmeničnom strujom. A Tesla nalazi da pri
mnogo višem naponu sa VF strujama nema opasnosti!
Tesla dalje nastavlja. „Iskustvo koje ima sam pisac
pokazuje, što je viša frekvencija, to je veća i količina
el. energije koja se može propustiti kroz telo bez
ozbiljne nelagodnosti" .
Ovako delovanje VFE struja zaista niko nije mogao
da predvidi!
Tesla se trudi da pronikne u prirodu ovih zbivanja
i objašnjenje traži u ponašanju tela (!): „...iz tog bi
se moglo zaključiti da tkiva ljudskog tela deluju kao
kondenzatori".
Ovo, naravno, zna i Tesla i u svom radu od 18. marta
1891 (4) dalje navodi: „Tražio sam dokaz daje način
prostiranja struje kroz telo razlog slabijih fizioloških
efekata". Tesla navodi dosta ekeperimenata i daje
95

jedno objašnjenje: „No postoje razlika potencijala pri
prolazu date struje kroz telo vrlo mala, efekti se ne
mogu sasvim potpuno pripisati prostiranju struje pri
površini,...".
Ovde prvi put Tesla pominje mogućnost prostiranja struje po površini tela!
Osamnaestog aprila daje i treći rad o VF strujama,
gde ne daje ništa novo o fiziološkom dejstvu struja .
Dvadesetoga maja 1891. god, na Kolumbija
Koledžu u Njujorku drži predavanje: „Eksperimenti
sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i
njihova primena u metodama veštačkog osvetljenja".
Ovo predavanje je, pored ostalog, bazirano na njegova navedena tri članka i prvi put se javno, eksperimentalno, prikazuje neškodljivost VFE struja.
Profesor S.H. Monel (Monell), lekar, u svojoj knjizi
„Visokofrekventne električne struje u medicini i
zubarstvu" izdatoj 1910. god. iznosi svoje utiske sa
tog predavanja, pošto mu je prisustvovao kao mlad
elektroterapeut:
„Jedne nezaboravne noći maja 1891. god, Nikola
Tesla, Slaven, mlad i entuzijasta, sa poetskim nadahnućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred
Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijalice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove
ruke ... Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja
Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi. po
svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje,
dovela predavanje do kraja jer bi dragi predavač bio
mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce,
prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricite96

tu i krštena imenom 'Visoke frekvencije'. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u svetu".
Osam svetskih časopisa je objavilo u julu iste godine
ovo predavanje, i nalazi se u 4 knjige, dve na
engleskom i dve na srpskom jeziku.
Posle ovog predavanja, Tesli se obratilo više poznatih lekara u Americi tražeći objašnjenje fizičkog
dejstva ovih struja. Zbog toga je Tesla napisao kratak
članak „ 'Masaža' sa strujama visoke frekvencije" koji
je izašao 23. decembra iste godine. Tesla piše: „...ja
sam prikazao u svom predavanju, da telo potpuno
izolovano u vazduhu, može biti zagrejano jednostavno svojim spajanjem sa izvorom visokog električnog potencijala i visoke frekvencije". „Grejanje će
biti, naravno, po površini, tj. po koži". „Sa ovakvim
uređajem, pravilno uzemljenim, zar ne bi bilo
moguće za jednog veštog lekara da u ovakvom
uređaju nađe sredstvo za uspešno lečenje raznih vrsta
bolesti".
Izvod iz rukopisa za knjigu „Teslin doprinos medicini", pokojnog Dejana Bajića, profesora Tehnološkometalurškog fakulteta u Beogradu
PURPURNA PLOČA

Teslina istraživanja „slobodne energije" dovela su i do otkrića tzv. ,,purpurne ploče" - čuda u kome su još njegovi savremenici naslutili eliksir života.
Pokojna Linda Gudman, jedan od najvećih savremenih astrologa, koristila je ploču čitavog života.
Na osnovu svojih i iskustava prijatelja, napisala je
tekst koji je uvrstila u knjigu „Zvezdani Znaci":
„Postoji niz načina da se i običan smrtnik pridruži
97

Različiti oblici
Teslinih
purpurnih ploča

harmoniji univerzuma. Jedan od njih je otkriće inspirisano Teslinim radovima - „purpurna ploča". Nastala je na osnovu „kosmičkih iskustava i saznanja"
jednog čoveka koji je dobro poznavao i temeljno
proučio Teslino delo - Teslu je i lično poznavao - ali
je želeo da ostane anoniman (tipično za rođene u
znaku Raka). Prave se kao mala i velika ploča. Već
mala je u stanju da napravi gomilu čuda, ali ja koristim obe i za različite namene. Purpurne ploče
emituju energiju koja je u stanju da prodre u bilo
98

koje živo biće - biljku, životinju ili čoveka.
Životna energija ili Prana, može se meriti na nekoliko načina. Ako se za to koriste standardni radiestezijski električni instrumenti, prosečan muškarac
ili žena pokazaće vrednost od 20 jedinica. Sa purpurnom pločom u rukama, vrednost će odmah
skočiti na čitavih 90 do 95 jedinica. Stalnim korišćenjem ploče, energetski nivo trajno dostiže 100
jedinica. Takva energija je možda i veća, ali ne postoje instrumenti kojima se može izmeriti. Time se
postižu najmanje dve stvari: ubrzava se duhovni
razvoj i oživljava proces regeneracije ćelija.
Prvo i najvažnije, ploča će polako, ali sasvim sigurno podići vibracionu frekvenciju onoga koje koristi, a to je veoma bitno.
Poznato je da svaki čovek vibrira na individualnoj
frekvenciji svetlosnih talasa, što je metafizička činjenica koja je osnov ogromnog broja neočekivanih
„čuda". Stanovnici civilizovanih delova džungle
često ne dopuštaju
istraživačima ili drugim
posetiocima da ih fotografišu jer im tako „odnose delić duše".
To nije tačno. Međutim,
fotografi
im
zaista
podkradaju lični frekventni nivo. Na neki način, fotografisanjem se
frekvencija svake ličnosti
utiskuje na negativ i
pozitiv fotografije. Baš
Teslina ruka. Prva fotografija
zbog toga, purpurna
snimljena veštačkim svetlom
99

ploča deluje samo ako negativ snimka nije uništen
ili je sigurno da negde postoji.
Recimo, na primer, da se dete, voljena osoba, prijatelj, ponaša neprijatno, kao što svi činimo s vremena na vreme. Njihovo se ponašanje uz pomoć
ploče može pretvoriti u pozitivno - ne trajno, ali bar
do sledećeg puta - na sledeći način. (Ali onome sa
kime vršite proveru delovanja ploče nikako nemojte
reći o čemu se radi).
Fotografiju ličnos